Gde
MadlenianumGlavna 3211080 Zemun, Srbija
Detalji događaja

10. april, 20h| Opera Madlenianum

Tanc Lucern| Lucern

Zla senka, Kajetano Soto

Golo oponašanje, Fernando Hernando Magadan

Nijanse, Andonis Fonjadakis

 

.......................................................

 

 

 

Tanc Lucern

Lucern, Švajcarska

                      

Zla senka

 

muzika:  La Lupe

koreografija, kostim: Cayetano Soto

asistent koreografa: Mikiko Arai

dizajn svetla: Mariella von Vequel-Westernach

fotografije: Gregory Batardon

 

trajanje: 23’

premijera: 2015, Luzerne Theater

 

 

Malasombra (zla senka) je omaž kubanskoj pevačici Gvadalupe Viktoriji Joli Rajmond (1939–1992), poznatijoj kao La Lupe, Kraljici latino soula: ekscentričnoj, provokativnoj i uzbudljivoj ličnosti, čiji su obožavaoci između ostalih bili Ernest Hemingvej, Žan Pol Sartr i Marlon Brando. Nakon bega od Kastrovog režima, La Lupe je nastavila da niže uspehe u Americi, sve dok njen ugovor o snimanjuma nije poništen. Umrla je u svojoj 52-oj godini, siromašna i sama u Njujorku. Malasombra nije samo priča o La Lupe, već prikaz destruktivne moći negativnih osećanja.

 

Rođen u Španiji 1975. godine, Kajetano Soto je otpočeo svoje igračko obrazovanje u Pozorišnom institutu u Barseloni, i nastavio studije u haškom Kraljevskom konzervatorijumu. Sa diplomom klasičnog igrača, prvi angažman dobija u kompaniji IT Dansa u Barseloni, a zatim u Baletu u Minhenu, 1998. godine, pod umetničkim vođstvom Filipa Tejlora. Upravo za minhensku kompaniju, Soto je kreirao svoje prve koreografije. Ponesen uspehom, već 2005. godine odlučuje se za karijeru slobodnog koreografa. Od tada je sarađivao sa mnogim značajnim kompanijama, poput Štutgart baleta,  Kraljevskog flamanskog baleta, Državnog baleta Sao Paola, Baleta Jazz Montreal, kompanije Introdans, Gotje plesne kompanije, Nacionalne plesne kompanije Portugala, Baleta Perma, Nacionalnog teatra u Brnu, Aspen Santa Fe baleta, Tanz Luzern kompanije i portlandske kompanije Northwest Dance Project. Soto potpisuje i brojne naslove za nemačke kompanije, uključujući Državni teatar Braunšvajga, Augsburg Balet, Balet Dortmund i Državni teatar Šverina. Godine 2006., osvojio je prvu nagradu za svoj komad “24FPS” na koreografskom takmičenju Kraljevskog flamanskog baleta. Njegov kasniji rad “Canela Fina”, po narudžbini Baleta Sao Paola dobio je nagradu najvažnijih dnevnih novina u Brazilu, kao i nagradu publike i kritike za najbolju plesnu produkciju, 2008. godine. Godine 2011., nominovan je za nagradu Zlatna maska u Rusiji, dok od 2015. godine radi kao stalni koreograf Baleta BC u Vankuveru. 

 

 

 

Golo oponašanje

 

muzika:  J.S.Bach, Murcof

koreografija, kostim: Fernando Hernando Magadan

postavka: Sandra Marín Garcia

dizajn rasvete: Mariella von Vequel-Westernach

fotografije: Gregory Batardon

 

trajanje: 20’

premijera: 2009, Den Haag  

 

 

 

Originalno kreiran za NDT 1, ovaj komad se udubljuje i istražuje ono životinjsko u čoveku, kao i ljudske instinkte. Da li smo zaista u mogućnosti da kontrolišemo i razumemo sve, uključujući i najprostije impulse? Koreograf postavlja delove duboko ukorenjenih osećanja u svet tehnologije u kome danas živimo, stvarajući plemenito, poetično, i nadasve izazovno delo.

Španski igrač i koreograf, Fernando Hernando Magadan je profesionalno trenirao gimnastiku i poneo titulu nacionalnog šampiona. Kasnije je krenuo na časove baleta na Kraljevskom konzervatorijumu za igru u Madridu i u Studio centru u Londonu, a zatim upisao Centralnu školu baleta. Nakon godinu dana angažmana u Plesnoj kompaniji Santamaria, 2001. godine postaje član Holandskog plesnog teatra (NDT 2), da bi dve godine kasnije bio nominovan za titulu Najboljeg muškog igrača koju dodeljuje britanska kritika. Magadan je pozvan da se priključi kompaniji NDT 1, 2004. godine. U okviru ove trupe, imao je priliku da sarađuje i igra u delima najpoznatijih koreografa, poput Jiržija Kilijana, Pola Lajtfuta, Sol Leon, Vilijama Forsajta, Ohada Naharina, Johana Ingera i Kristal Pajt, između ostalih. Kao koreograf, počeo je da stvara prvo u okviru koreografskih radionica i posebnog programa posvećenog mladim koreografima, koji je organizovao Holandski plesni teatar. Kasnije je bio pozvan da kreira za škotsku Fondaciju umetničke igre, NDT 1, Plesni teatar Luna Negra u Čikagu, Balet Cross Connection u Kopenhagenu, NDT 2, Kompaniju Donlon, Balet Majnc... Takođe je radio koreografiju za multidisciplinarni šou “Nierka”, koji je postavio vizuelni dizajner Tapek Mertir, i koji je premijerno izveden 2012. godine u Londonu. Magadan sarađuje sa Departmanom za pedagogiju u okviru NDT-ja, i radio je na koordinaciji Switch koreografskih radionica,  2007, 2008 i 2009. godine. Kao pedagog gostuje na Univerzitetu u Rimu, Međunarodnom centru za igru Architanz u Tokiju, Universitetu Severne Karoline, Institutu Kolumbija baleta, Univerzitetu Holins u Njujorku, kao i na hjustonskoj Visokoj školi za scenske i vizualne umetnosti. Redovno nastupa u svojim solo kreacijama sa Zvezdama Baleta Hamburga, dok je 2013. godine igrao na Dance Salad festivalu u Hjustonu i na Gala koncertu povodom dodele nagrade Benois de la Danse u Teatru Boljšoj u Moskvi.

Nijanse

 

muzika:  Julien Tarride

koreografija, dizajn scene: Andonis Foniadakis

kostim: Tassos Sofroniou

dizajn rasvete: Mariella von Vequel-Westernach

asistent proba: Zoran Marković

fotografije: Gregory Batardon

 

trajanje: 27’

premijera: 2015, Luzerne Theater

 

 

 

Putovanje kroz noć, priča o moćima koje igra poseduje. Strast i samo-odricanje, ali istovremeno anonimnost i ranjivost su pomešani kroz “Nijanse”.

 

Andonis Foniadakis je odrastao u Jerapetri, na Kritu. Svoje igračko obrazovanje stekao je u Školi Niki Papadaki u rodnom gradu, i kasnije u Državnoj baletskoj školi u Atini. Na kraju školovanja, dobio je stipendiju Fondacije Marije Kalas, i nastavio svoje usavršavanje u Bežarovoj školi u Lozani. Kao igrač, bio je angažovan u Baletu Morisa Bežara, Baletu Opere u Lionu, kompaniji Sabura Tešigavare, i svojoj kompaniji Apotosoma. Tokom plesne karijere, imao je priliku da se sretne sa koreografima poput Magi Maren, Jiržija Kilijana, Vilijama Forsajta, Nača Duata, Matsa Eka, Morisa Bežara, Ohada Naharina, Frederika Flamana, Bila T Džonsa, Tera Sarinena, Sabura Tešigavare... Nakon nekoliko postavki za Bežar Balet i Balet u Lionu, 2003. godine u Lionu osniva svoju kompaniju Apotosoma, čije je naslove ubrzo videla publika Kuće igre i Bijenala igre u Lionu, Džojs teatra u Njujorku, londonskog teatra The Place, Festivala igre u Kalamati i Atinskog Festivala. Kao slobodni umetnik i koreograf, sarađivao je sa Baletom Ženeve, Baletom Liona, Nacionalnom plesnom kompanijom Velsa, kompanijom Sociedade Masculina, Plesnom kompanijom Helsinkija, Nacionalnim baletom Grčke, Nacionalnim teatrom Severne Grčke, Kompanijom Benžamina Mijepjea, Vašington baletom, Bežar Baletom, Mladim baletom Ženeve, Helenskom plesnom kompanijom, Baletom iz Firence, kompanijom Ceder Lake, Baletom Sao Paola, kompanijom Dansgroup Amsterdam... Godine 2012., dobio je italijansku nagradu Danza e Danza za najboljeg koreografa, i to za postavku „Svadba“ u izvođenju trupe Maggio Danza. Od 2003. godine, sa svojom lionskom kompanijom Apotosoma, niže uspehe na gostovanjima u Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Finskoj, Luksemburgu, Velikoj Britaniji, SAD...  Svetska premijera njegovog komada „Wisteria Maiden“, bila je na 11. Beogradskom festivalu igre.

 

Od pozorišne sezone 2009/10, Amerikanka Ketlin MekNarni vodi kompaniju savremene igre pri Pozorištu u Lucernu. Kao umetnički direktor, ona kreira platformu za mlade talente, baš kao i za već etablirane koreografe koji su pozvani da stvaraju za ovu trupu. Bogata raznolikost repertoara predstavlja širok spektar stilova, otkrivajući i ističući neverovatno talentovane umetnike. Tanz Luzerne je kompanija od 10 mladih i dinamičnih igrača iz 9 različitih zemalja, koji odlično vladaju tehnikom klasičnog baleta i savremene igre. Oni rado prihvataju izazov susreta sa novim koreografskim rečnicima, tendencijama i autorima. Kompanija sarađuje sa izuzetno mladim umetnicima, ali i poznatim, višestruko nagrađivanim koreografima, kao što su Stajn Selis, Kajetano Soto, Patrik Delkroa, Moris Kosej ili Ken Osola. Najveći deo repertora ove kompanije čine svetske premijere. Poštujući najviše standarde i kvalitet, trupa je postala prepoznatljiva u zemlji i inostranstvu.

 

Snažan program, sa odličnim ansamblom, kao velika proslava umetnosti i strasti igre… Publika je bila oduševljena.

© Neue Luzerner Zeitung

 

Neverovatno je sa kolikim uspehom su igrači usvojili stilove ovih fundamentalno različitih koreografa, kao što su Soto, Magadan i Fonjadakis.

© Neue Zürcher Zeitung

 

igrači: Chiara Dal Borgo, Rachel P. Fallon, Rachel Lawrence, Salome Martins, Aurélie Robichon; Davidson Farias, Shota Inoue, Anton Rosenberg, Richèl Wieles, Eduardo Zúñiga

 

Mapa
  • Madlenianum

    Glavna 32
    11080 Zemun

    Glavna%2C%20Belgrade%2C%20Serbia